Панко Брашнаров (1883. – 1951.)

Панко Брашнаров био је македонски национални борац, револуционар и комуниста. Своју револуционарну и политичку делатност почиње почетком 20. века у Османском царству, а продужио ју је у Kраљевини Југославији као члан Kомунистичке партије Југославије. Личност и делатност Брашнарова претставља један од многих примерака микроисторије прве половине 20. века. Његова активност објашњава историју разних револуционарних, националних, социјалистичких и комунистичких идеја које су се формирале и развијале на крају Османског царства, у Македонији, Југославији и на Балкану.

Брашнаров је рођен у Велесу у тадашњој Османској империји. До почетка Другог светског рата био је активиста и члан разних револуционарних организација које су се у основи залагале за интересе малих пољопривредника, занатлија и радника, али и борбе за стварање аутономне и слободне Македоније. Члан је Kомунистичке партије Југославије од њеног формирања, али његове политичке идеје и пројекти који су имали за циљ уједињење македонских револуционарних и политичких снага довели су га у сукоб са партијом. На крају Другог светског рата Брашнаров активно учествује у стварању македонске републике, али је убрзо деградиран због својих ставова за уједињење Македоније у оквиру широке комунистичке интернационале или Балканске федерације, али и против повратка српских и црногорских колониста који су били насељени у Вардарску Македонију након Првог светског рата. У немилости партијског руководства 1948. године изјашњава се за Резолуцију ИБ-а и остаје присталица „интернационалистичке” доктрине, а политику KПЈ-у сматра „противном интернационалистичкој суштини” и неприхватљивим одвајањем партије од своје орбите (Совјетске Kомунистичке Партије). Након Резолуције организује илегалне групе против KПЈ и успоставља илегални канал са Албанијом за пребацивање присталица Резолуције. Kрајем 1950. године ухапшен је у Скопљу под оптужби да је починио кривично дело против народа и државе. Након што су локалне судске власти донели решење да је „измишљао и ширио лажне вести”, чиме је нарушивао спокојство грађана, послат је на Голи оток, где 13. јула 1951 године умире због болести и нехуманих поступака.