Петар Kомненић (1895. – 1957.)

Петар Kомненић рођен је 1895. године у селу Пилатовци покрај Никшића. Отац му је био Тодор Kомненић, свештеник и капетан, односно начелник локалне власти, у Књажевини и Краљевини Црној Гори.  Основну школу је завршио у родном крају, док Гимназију уписује у Београду. У Београду уписује и Филозофски факултет, где се усмерава на студије историје.

Избијањем Балканских ратова пријављује се за борбу, а током Првог светског, тада као студент, бори се у Војсци Краљевине Србије. Након заробљавања, део рата провео је у мађарском логору за ратне заробљенике Болдогасоњ из којег је успио да побегне и пребаци се у Швајцарску.

Убрзо по завршетку рата, и формирању нове Краљевине СХС, 1919. године придружује се KПЈ. У међуратном периоду важио је за истакнутог интелектуалца, а као професор историје живео је у више градова Југославије. У Сарајеву је и мобилисан у Војску Краљевине Југославије, где је дочекао капиталуцију као заповедник батаљона.

Након краха југословенске војске у Априлском рату, враћа се у родно село, где брзо постаје један од главних организатора припрема за Тринаестојулски устанак и предводи бањско-вучедолске оружане јединице. Kрајем 1941. године учествује у Пљеваљској бици, да би 1942. године постао командант Ловћенског партизанског одреда. Јачањем јединица НОБ-а и формирањем Пете црногорске пролетерске бригаде, биће постављен за команданта Трећег батаљона. Током ратних дана 1942/1943. године, упознао је и постао близак пријатељ са песником Иваном Гораном Kовачићем, који му је посветио песму „Наша Слобода“.

Током рата постаје заповедник бихаћко-цазинске области, а једно време и заповедник зборног војног подручја за Херцеговину. Међутим, најзначајнију улогу одиграо је као делегат Првог заседања АНВОЈ-а и Првог заседања ЗАВНО Црне Горе. Због својих заслуга крајем 1944. године именован је за члана председништва ЦАСНО-а.

Након ослобођења Црне Горе, прво је постављен за потпредседника Владе Федералне Црне Горе, 1945.-1946. године, и за министра социјалне политике. Након тога, обавља функцију председника Уставотворне скупштине 1946. године, и председника Народне скупштине Црне Горе од 1947. године до 21.01.1949. године када је ухапшен. 

Изјашњавајући се за резолуцију ИБ-а, био је један од првих затвореника на Голом отоку. Петар је упућен у „Радилиште” или „Логор 101”, комплекс намењен за „елиту југословенских ибеоваца“. Током једног од испитивања, иследници су му рекли да је у васпитно-поправном радилишту јер мора да ревидира ставове. На то је Петар одговорио да то није никакво радилиште „већ обична рупа”.  И даље је прихваћено  да је због Петра Kомненића овај локалитет добио назив Петрова рупа.

Петар Kомненић је пуштен на слободу 1954. године. По повратку у Никшић придружио се жени и сину који су током тих година били остраковани од друштва. Умро је 18. новембра 1957., у 62. години живота у болници за плућне болести Брезовик поред Никшића.

Једна од улица у Никшићу носи име Петра Kомненића.