Историјски контекст настанка логора на Голом отоку

Комунистичка Југославија била је једна од најоданијих следбеница Совјетског Савеза у годинама по завршетку Другог светског рата. Југословенски комунисти су се трудили да копирају совјетске моделе у политици, култури, економији, судству, као и на многим другим пољима. Стаљинове слике биле су уобичајен призор у разним државним институцијама, а безгранично величање Совјетског Савеза и његовог вође испуњавали су јавни простор. Но, притом су југословенски комунисти били вођени уверењем да морају јачати своју регионалну улогу и ширити комунизам преко граница Југославије. Таква политика довела их је у сукоб са Совјетским Савезом коме нису одговарале југословенске самосталне акције у Грчкој, Бугарској и Албанији. Дана 28. јуна 1948. године, Совјети су објавили Резолуцију Информбироа са циљем притиска на Југославију и смене тадашњег руководства, међутим, до пада врха Комунистичке партије није дошло. Како је до тада сукоб био тајан, објава Резолуције Информбироа изазвала је шок међу грађанима земље. Након три године интензивне стаљинизације Југославије било је тешко прихватити чињеницу да Совјетски Савез и Стаљин нису више пријатељи. Совјети су након тога изоловали Југославију, економски и дипломатски, а било је чак и назнака војне интервенције. Истовремено, у земљи су се почели појављивати ибеовци, присталице Совјетског Савеза али и људи збуњени новонасталом политичком ситуацијом. Пола године након објаве Резолуције Информбироа, када је постало јасно да помирења са Совјетским Савезом неће бити и да се може очекивати само даљње погоршање односа, југословенски комунисти су кренули у обрачун са стварном и потенцијалом опозицијом у својим редовима и започели организацију логорског и затворског система за затварање ибеоваца од којих је највећи био логор на Голом отоку, основан у јулу 1949. године.
Бројна острва широм света у историји су служила као места за затварања политичких противника. Изоловано јадранско острво смештено далеко од источних граница земље наметнуо се југословенској тајној полицији, која се у то време звала Управа државне безбедности (УДБА), као логично решење за изолацију стварних и наводних Стаљинових присталица. Наиме, на отоку није било питке воде нити погодног тла и климе, па није био насељен нити је био прикладан за развој пољопривреде, осим за повремени риболов и овчарство. Упркос положају у релативно густо насељеном делу Јадрана, Голи оток, површине 4,54 км2, остао је пуст. Највећи део острва незаштићен је од честих удара јаке буре, док је само један део југозападне обале Голог отока делимично заштићен. Управо на овом делу острва настао је природни приступ острву где је касније приликом изградње логора никла лука. Остатак неприступачне обале, посебно северну и источну страну острва, карактеришу низови клисура високих око 200 метара и дугих око 4 км. Највиши врх острва је Главина (227 м), док околне дубине мора сежу до 30 метара, а највећа дубина забележена је под источном обалом, чак 103 метра дубине. Ове карактеристике чиниле су оток природно изолованим.

Геолошка грађа у којој доминирају стене кречњака понајвише је утицала на непостојање извора воде или сталних површинских токова на острву, па је услед тога и острвска вегетација остала сиромашна. Камене обронке тек спорадично прекривају суви травњаци. На југозападном делу Голог отока, који је нешто заштићенији од удара ветра, након оснивања логора започело се са пошумљавањем. Пошумљене површине данас представљају једини „зелени” део острва.

Када се у обзир узму све наведене географске одреднице, Голи оток је био погодно место за оснивање логора, а сурови климатски услови усећи ће се у сећању логораша као једна од главних карактеристика логора.