9. Женски логори

За вријеме сукоба са Стаљином ухапшене су и у логоре интерниране 862 жене. Оптужбе су биле готово једнаке као и за мушкарце. Жене су од тренутка хапшења биле физички одвојене од мушкараца. Током истраге биле су у посебним затворима, односно у посебним дијеловима затвора. Суђено им је у одвојеним процесима након чега су транспортоване у логоре и затворе у којима су биле одвојене од мушкараца. Први логор у којем су биле смјештене у трајању од августа 1949. до јануара 1950. године био је Рамски рит, који се налазио на граници Југославије са Румунијом. Логор се налазио на мочварном подручју близу тада непријатељске земље па су затворенице убрзо пребачене у затвор Забела у Пожаревцу.

Након тога жене су пребачене у логор на острву Свети Гргур гдје су провеле око годину дана, од априла 1950. до априла 1951. године, да би потом биле пребачене на Голи оток у логор имена “Радилиште 5” (Р-В). Ту су провеле такође годину дана. Током овог времена, иако су биле на острву заједно са мушкарцима, нису биле у дотицају с њима. Према свједочењима бивших логороша и логорашица, само понекад су једни друге видјели издалека. 

Женски логор на Голом отоку био је на посебно неприступачном мјесту које је имало посебно лоше временске услове јер је био изложен сталним налетима вјетра. Слично управној структури мушких логора, исљеднице су биле жене, а животни и радни услови били су тешки. Након Голог отока логорашице су пребачене поново на сусједно острво Свети Гргур, гдје су дочекале распуштање логорског система и излазак на слободу.

Фотографија остатака женског логора на Голом отоку

Аутор фотографије: Дарко Бавољак