Драган Озрен (1908. – 1951.)

Драган Озрен рођен је као Драган Милер у Травнику 3. априла 1908. године, у грађанској породици. Одрастао је у Осијеку, а постао је марксиста као гимназијалац. 1926. године, Милер одлази у Праг и уписује студије архитектуре на Високој техничкој школи. У Прагу постаје сарадник часописа чешке авангарде, али се укључује и у рад чехословачке и југословенске комунистичке омладине. 1930. године је ухапшен у Прагу на захтев југословенске амбасаде, која је захтевала његово изручење.

Услед велике кампање за његово ослобађање, није испоручен, али је морао да напусти Чехословачку, те се средином 1931. сели у СССР. Тамо узима име Драган Озрен. Пошто је био полиглота, упућен је на рад у редакцијско-издавачко одељење Kомунистичке интернационале. У Москви се дружи са интелектуалним кремом комунистичког покрета и ради као пропагандиста за антифашистичке снаге током Шпанског грађанског рата и Другог светског рата. Ухапшен је за време Стаљинове Велике чистке 1938. године, али је убрзо пуштен. У Црвену армију одлази 1944. године и, као део њене Прве југословенске бригаде, враћа се у Југославију.

Недуго након ослобођења Београда, ухапшен је од стране ОЗНА-е под сумњом да ради за совјетску тајну службу. Ово је био случај без преседана, с обзиром да је био држављанин СССР-а, савезника Југославије. После пуштања на слободу ради у издаваштву у Београду. 1948. године ухапшен је због веза са совјетском обавештајном службом и подршке Резолуцији Информбироа, за коју се по неким изворима јавно изјаснио. Осуђен је на административну казну од 24 месеца и упућен на Голи оток, где се нашао у „Петровој рупи“. По сведочењима више логораша, здравствено стање му се погоршало услед пребијања од стране стражара, те је највероватније након једног од пребијања пребачен у ријечку болницу, где је преминуо 27. фебруара 1951. Kао узрок смрти наводи се срчана миопатија. Сахрањен је на загребачком Мирогоју.